Posted by AFAN on srpnja 29, 2019 | No comments
Verenik mi je poginuo kada sam bila u drugom mesecu trudnoće. Planirali samo venčanje nakon što se porodim, a onda ga je neka pijana budala UBILA. Šok je bio neverovatan… On je mrtav, a njegovo dete raste u mom stomaku. Imala sam samo 19 godina i svi moji bližnji odma su me posavetovali kako treba da abortiram jer sam mlada i život je ispred mene. 10 dana nakon sahrane moja mama mi je dogovorila termin kod ginekologa, međutim mama mog pokojnog verenika, moja nesuđena svekrva me molila da na svet donesem njegovog naslednika.
Bila sam razapeta kao na križu ali sam odlučila da se porodim, ma koliko u tom trenutku to išlo protiv mene i moje budućnosti. Strašne svađe sam imala sa mamom, međutim sa druge strane neviđenu podršku od strane moje nesuđene svekrve. Na kraju sam rodila zdravog i prelepog sina koji mi je u potpunosti vratio veru i nadu u život u bolje sutra. On danas ima 9 godina i ni na koji negativan način nije uticao na moje “bolje sutra”.
Prije dvije godine sam se udala za muškarca koji je bez imalo razmišljanja prihvatio mog sina i gleda ga kao da je njegov… Sa druge strane moja nesuđena svekrva mi nikada nije okrenula leđa i makimalnomi je pomagala ne samo kada je njen unuk u pitanju, već i na svaki drugi način. Moj život ma koliko je izgledalo da je bio gotov, danas ipak ima neki smisao, ko zna da li bi to bilo tako da sam abortirala…
0 komentari:
Objavi komentar