Posted by AFAN on srpnja 14, 2019 | 1 comment
Prije 3 mjeseca moja žena se porodila, rodila je dvije djevojčice i od tada kreće pakao. Moja žena se ljuti na mene jer ja spavam svaku noć dok se ona “bori” sa djevojčicama. Po njoj ja bih trebao da ustanem svaki puta kad i ona jer su djevojčice i moje koliko i njene. Toliko prigovara i svađa se sa mnom da ja to više ne mogu trpiti. Mislio sam navići će se, ali svaki dan je sve gore.
Spavao sam u drugoj sobi, a od prije 10 dana spavam na spratu kod roditelja. Jednostavno me ubija svojim ponašanjem. Jutros mi je rekla da će me napustiti, ali da će djevojčice ostaviti. Tada sam je, na žalost, izgubio sam živce na trenutak i… DIGAO SAM RUKU NA NJU. Prvi put u životu da sam tako odreagovao i iskreno grozno se osjećam, ali stvarno je nepodnošljiva.
Ona je tada počela da vrišti kao da ju je voz pregazio. Spakovala se i otišla, bez riječi. Onijela je sa sobom i djevojčice. Iskreno tek je prošlo par sai, a već mi nedostaju. Nadam se da će se odljutiti do mraka i da će se vratiti. Volim ih… Ne znam šta da uradim da moju suprugu urazumim. Ja sam muško, ona žensko, treba da shvati da je njeno da se brine od djeci, da ih kupa, pere, hrani… nije to muški poso.
To nije tacno da je to samo njen posao i to su i tvoja deca ne samo njena...ti spavas celu noc a ona se bori sa decom i nista ne spava onda ti ujutru odes na posao odmoran a ona ostaje kuci sa decom ne naspavana da skuva da skloni da pazi na decu a ti dodjes na gotovo plus ona je tek izasla iz bolnice.zameni se jedan dan sa njom pa da te vidim onda frajeru
OdgovoriIzbriši