Posted by AFAN on listopada 17, 2018 | No comments
VRAĆAM SE JA DO KOLA, KAD NA BRISAČU CEDULJA “E SUPER, SAD IMAM TVOJ BROJ! KO ĆE PRVI DA ZOVE NA KAFU?” I NA KRAJU NACRTANO SRCE. Ženski rukopis i
sve. Gledam cedulju i nešto se mislim, i uzmem cedulju a u kola stavim drugu sa natpisom “Evo ja ću.
Da se nađemo (nije bitno gde) za 20 minuta”, i pomerim se od kola i zaštekam u haustor neke zgreda i pratim hoće li i ko prići kolima. Prilazi neki čiča ostavlja poruku i odlazi, ja zbunjen i razočaran pomalo, uzimam poruku i čitam “Pa kako ti kad nemaš ni broj telefona?
Naći ćemo se tu i tu u 20:30. P.S. Nadam se da ti je jasno da sam komšiju zamolila da ostavi poruku umesto mene. Vidimo se!”. Pre godinu dana sam se oženio sa tom devojkom. Nedavno zagradimo mi neka kola i ja reko daj da ostavim cedulju a ona mrtva ladna “E ne može! Ko zna kakvu ludaču si zagradio kolima!”
ispovesti.com
0 komentari:
Objavi komentar