nedjelja, 24. lipnja 2018.

CIGANKA ULAZI U CENTAR ZA SOCIJALNI RAD, A PRATI JE RAVNO PETNAESTORO DECE.....


Ciganka ulazi u centar za socijalni rad, a prati je ravno petnaestoro dece.
– Au, jekne socijalna radnica. Nisu valjda svi vaši?!
– Ma, jesu, znate moj Cigo je jako napasan, nikad ga ne vadi na vreme. – odgovori Ciganka
 – Dobro Gospođo ne morate tako da se izražavate. Moram i vas i njih upisati u knjigu. Recite mi njihova imena.


– Ovo je moj najstariji sin; zove se Saša – krene Ciganka nabrajati. A ovo je najstarija ćerka, Saša.Sledeća se ćerka zove Saša, a onda se rodio sin, Saša.
 – Zar se i svi ostali zovu Saša? – upita, sve ne verujući, socijalna radnica.
– Pa, da; zapravo je to vrlo praktično. Na primer, kad ih zovem na ručak, samo viknem Saša i svi dotrče. Kad želim zaustaviti nekog ko izleće na ulicu, viknem Saša i ko god da je, odmah stane. To mi je valjda bila najpametnija odluka – sve ih isto nazvati.
Socijalna radnica malo razmisli o tim argumentima, a onda oprezno pita:


– To razumem, ali šta ako hoćete da dođe samo jedno, određeno, dete a ne cela gomila njih?
– A, onda ih zovem po … prezimenu !

0 komentari:

Objavi komentar