Posted by AFAN on svibnja 10, 2018 | No comments
Izlazim od devojke, posvađali smo se veoma gadno i maltene raskinuli. Sav nikakav dolazim do stanice da čekam autobus, tu puknem i počnem da plačem kao kiša. Sve me stiglo, i to što mi je nedavno umro ćale, i to što mi se firma gasi i ostajem bez posla, i to što ni mama nije najbolje sa zdravljem i na kraju to što sam se posvađao na krv i na nož sa osobom koju volim više od sebe.
Priđe meni tu neki čiča i pita me da li sam dobro, ja samo klimnem glavom i obojica ćutke uđemo u autobus. Čiča seda do mene i nekako kroz razgovor ja mu otvorim dušu i ispričam mu apsolutno sve. Izašao je na mojoj stanici, častio me kafom, dao mi par dobrih saveta i nikada ga više nisam video u životu. Neizmerno mu hvala za sve, posle njegovih saveta sam se osetio bolje, a primenjujući ih i život mi se popravio i čini mi se da živim bolje nego ranije.
Bog ga blagoslovio i neka ga sreća prati gde god da se nalazi.
0 komentari:
Objavi komentar